Roletne na prozorima, u sobi mrak, a u uglu akvarijum sa malom ribicom. Ne znajući ništa ona radosno pliva i uživa u životu. Prolaze sati a ona postaje sve uznemirenija.
Šta je maloj ribici koja je samo pre nekoliko sati bila tako srećna i uživala? Stalno dolazi do stakla i gleda u mračnu sobu, ali tamo nema nikoga.
Gde je ta slatka devojka koja je redovno davala maloj ribici hranu i tako je milo gledala kazavši joj uvek po koju milu reč? Danas je nema.

Novi dan a u sobi opet mrak. Mala ribica više nije tako radosna. Njene okice su počele da se mute. Glad je tako strašna ali će uskoro da prestane jer će život u maloj riboci početi polako da se gasi.

Jadna ribica prestala je da živi jer je ostavljena sama. Devojka je otišla zaboravivši malu ribicu. Možda je njeno mlado srce privuklo nešto drugo i tako u svom mladenačkom poletu ona ostavi ribicu. Kad prođe zadovoljstvo, devojka će se setiti ribice ali će tada biti kasno jer će ona samo plutati na površini vode bez znaka života.

Čoveče pazi !

Tvoja duša je kao ta mala ribica.
Ona je sretna u Bogu, živi i raduje se.
Ali ako je ne budeš redovno hranio, pazio i njegovao, i ona će umreti.
Jedina hrana za nju je Božja reč.

Zato redovno dolazi na trpezu koju sam Bog prostire da tvoja duša živi jer ti je ona najvrednije što imaš. Pazi da i tvoje srce ne privuče nešto od ovoga sveta i tako zaboraviš na svoju dušu i dragog Spasitelja koji ti je dao život. Pa tako dok se ti budeš zabavljao tvoja duša će vrištati od bola zato što je odvojena od svoga Tvorca ali ti je možda nećeš čuti. Onda će polako život da istekne koji ti je darovan odozgo. I kada vidiš da te ne može zadovoljiti ništa drugo ti ćeš se okrenuti Bogu – ali tada može biti kasno.

 

Nada Muzički