Daleko u nebeskim prostranstvima,
nevidljivim za ljudsko oko,
nalazi se divan grad.
Usred grada veličanstven presto,
sav okupan u bleštavoj svetlosti od onoga koji sedi na njemu.

Od prestola teče reka,
reka blaženstva i milosti,
i sliva se ka ovoj planeti.

Želi da okupa svakog od nas
i da nam podari život sreće i mira.

Želi da prodre u naše biće i srce,
da spere svaku prljavštinu i gerh
pa da zablještimo svetlošću onoga što sedi na prestolu.

Želi i više.

Želi da postanemo kanal kroz koji bi ona tekla ka srcima koja pate.
A tako ih je puno koji pate na ovoj planeti,
tako puno.

Oni ne poznaju onoga koji je sve učinio za njih.
Oni ga ne znaju jer im nema ko da kaže.

O milostivi Bože!
Izlij svoju reku u sili na one koji su iskusili tvoju milost.
Izlij i prodrmaj ih.
Daj im srce koje će ih boleti kao što tebe boli dok ih gledaš.
Neka shvate svoju odgovornost i zadaću.

Bože!
Pokreni ih i osposobi silom tvog Duha,
pa neka idu ka ljudima,
izmučenim u grehu od onoga koji vlada nad njima i vodi u propast.

Neka im govore o Spasitelju tvome Sinu,
o izbavljenju,
radosti,
miru i večnom životu

tamo kod tebe, u tom divnom gradu nevidljivom za telesne oči.

 

Nada Muzički